Organska proizvodnja postaje sve važniji dio evropske poljoprivrede, jer potrošači sve više traže zdravu i ekološki prihvatljivu hranu. Ovaj sistem isključuje ili strogo ograničava sintetičke pesticide, mineralna đubriva i GMO materijale, a temelji se na očuvanju zemljišta, bioraznolikosti i održivom upravljanju prirodnim resursima. Danas Evropa obrađuje gotovo 20 miliona hektara pod organskim uzgojem, dok je u EU oko 10–11% ukupnog poljoprivrednog zemljišta već uključeno u ovaj sistem. Tržište organskih proizvoda kontinuirano raste — vrijednost maloprodaje organskih proizvoda u Evropi premašila je 50 milijardi eura, a broj sertifikovanih proizvođača doseže stotine hiljada. Organska proizvodnja donosi i značajne ekološke i agronomske koristi, kao što su zdravije zemljište, manja upotreba hemikalija, poboljšanje biodiverziteta i manji negativni uticaj na prirodu. Iako prinosi često mogu biti niži, veća tržišna cijena i podrška kroz ruralni razvoj čine ovaj sistem ekonomski održivim za mnoga gazdinstva. Ipak, sektor se suočava sa izazovima. Da bi EU ostvarila cilj od 25% organskog zemljišta do 2030. godine, rast mora biti mnogo brži nego do sada. Proizvođači se susrijeću sa globalnom konkurencijom, visokim troškovima proizvodnje i zahtjevima tržišta koje očekuje visoke standarde kvaliteta i strogu sertifikaciju. Takođe, organska proizvodnja zahtijeva više znanja, planiranja i stručne podrške. Za gazdinstva u regionu, organska proizvodnja može predstavljati značajnu razvojnu šansu. Prelazak zahtijeva dobru pripremu: poznavanje sertifikacionih pravila, planiranje perioda konverzije, ulaganje u edukaciju i pametno korišćenje fondova i subvencija koje su sve više dostupne. Uspjeh organskih proizvođača zavisi od razumijevanja tržišta, kvaliteta proizvoda i ulaganja u održivu praksu. U konačnom, organska proizvodnja predstavlja spoj ekološke odgovornosti, tržišnih prilika i dugoročne održivosti. Iako put nije bez izazova, pravilno vođena organska poljoprivreda može biti stabilna i profitabilna opcija kako za evropska, tako i za regionalna gazdinstva.